Draško Stanivuković “lecnuo” Milorada Dodika govoreći za srbijanske medije: “Nesporna je činjenica da je moj politički uspon jednak njegovom političkom padu…”

“Volio bih da, kad odem s pozicije gradonačelnika, ostane sistem snažniji od bilo kog pojedinca, koji će jednako tretirati sve i u kojem neće biti povlašćenih”, kaže Draško Stanivuković, gradonačelnik Banja Luke, u razgovoru za „Politiku”.

U vlastite prioritete ubraja namjeru da uspostavi novi sistem vrijednosti, čestitosti i pravednosti, uz težnju da razbije mitove o bahatim i koruptivnim političarima. Želja mu je da postavi temelje moderne Banje Luke. Zbog toga je, kaže, započeo izgradnju najvećeg gradskog parka, sadnju novih aleja, zidanje sportskih dvorana, koje će nositi imena naših velikana.

Prošlo je sto dana otkako ste gradonačelnik Banje Luke…

– Pokrenuli smo procese koji 20 i više godina nisu viđeni u RS, a i šire. Pre svega, transparentno trošenje, koje podrazumeva da se svaka marka potrošena iz budžeta grada prikazuje. Javno su objavljena imena svih zaposlenih u gradskoj administraciji i njihove diplome.

Na gradskim LED-displejima transparentno smo objavili sve raspisane javne konkurse. Formirali smo i tim za reviziju, koji je počeo borbu protiv kriminala i korupcije.

Nagradili smo one koje je sistem prethodno izopštio i marginalizovao, proterao s trgova, vrativši ih na ta mesta. Nagradili smo i radnike na koje niko nije obraćao pažnju, poput naših higijeničarki u Gradskoj upravi, s ciljem da uspostavimo balans koji je nedostajao ovom društvu.

Doneli smo pravilnike koji su zaustavili zloupotrebu službenih automobila u privatne svrhe. Napravili milionske uštede i povećali prihode za svega nekoliko meseci. Pokrenuli smo projekat da se na posao dolazi biciklima i izgradili parkinge za bicikle. Otvorili smo prvu javnu govornicu, prve „humane parkinge”.

Koliko ste prihodovali od akcija, poput one kad ste vratili službene automobile?

– Za sve odluke koje donosim vodim se pitanjem da li one suštinski i dubinski menjaju stvari. Iako možda taj potez ne stvara uštede od nekoliko miliona, on šalje jasnu poruku da se staje na kraj bahaćenju i zloupotrebi službenih povlastica.

Šta Vas je najviše iznenadilo kad ste preuzeli funkciju?

– Uvek me iznenade ljudi koji politiku stave iznad razuma i sistema zdravog rasuđivanja i koji su spremni zaustaviti čak i odluku koja je dobra, kako bi ispunili politički cilj. Reč je o ljudima koji donesu odluku da smanje izvorne prihode grada za četiri miliona KM (oko dva miliona evra), samo zato što su izgubili izbore, iako to znači četiri miliona manje za igrališta našoj deci, lošije puteve, manje parkova, vrtića i drugih projekata.

Doneli su i odluku kojom je ukinuta dugogodišnja tradicija da gradonačelnik, kao legitimni predstavnik naroda i grada, dodeli najveće gradsko priznanje, samo zato što gradonačelnik nije iz iste političke opcije.

– Da li postoji nešto što je prethodna vlast dobro uradila?

Naravno, postoje brojni projekti koje mi danas nastavljamo, poput izgradnje vrtića, dvorana, delova puteva, koji su sigurno dobri za građane i naša je dužnost da ih realizujemo do kraja. Bilo bi čudno da u četiri godine mandata, u kojem četiri puta dobijete po 150 miliona KM, ne napravite baš ništa pozitivno. S druge strane, iza tih pozitivnih stvari stoji dug veći od 100 miliona KM, što je iznos približan našem godišnjem budžetu.

Minulih mjeseci najveću pažnju javnosti izaziva Vaš odnos s oponentima u gradu koji imaju skupštinsku većinu, koju predvodi stranka Milorada Dodika. Kakvi su odnosi između Vas i Milorada Dodika?

– Naši su odnosi suprotni po više osnova. Pre svega generacijski, ideološki, politički, a razlikujemo se i prema pristupu javnom novcu i građanima. Između nas je toliki jaz, da je naš odnos prosto nespojiv. Nesporna je činjenica da je moj politički uspon jednak njegovom političkom padu. Njegov cilj je da preko skupštinske većine maksimalno omalovaži i opstruiše moj rad, kako bi sebe, koliko god duže je moguće, održao na vlasti i u političkom životu.

Oponenti vam prebacuju, a i sami to naglašavate, da se klonite nacionalnih tema. Kako doživljavate međunacionalne odnose u BiH?

– Težimo da skinemo breme prošlosti i raščistimo s privatizovanom državom i institucijama, državom koja je rasprodata i poklonjena tajkunima, kumovima, sestrićima i rodbini i koja je u rukama nekoliko ljudi. Čovek, tokom života, ima mnogo neprijatelja, to je prirodan proces, ali je najveći neprijatelj samom sebi i bojim se da je ta situacija prisutna i ovde, jer imamo mnogo izazova, spoljnih i unutrašnjih, ali najveće izazove su proizveli oni koji nas vode.

Tako da tek kad identifikujemo da je to najveći problem unutar nas samih, možemo reći da postoji dodatni problem, jer smo i dalje nedovoljno snažni u ekonomskom, demografskom i demokratskom smislu, s nedovoljno izgrađenim institucijama. Republika Srpska je relativno mlada demokratija. Ona je kao cvet koji se ne zaliva, pa svakim danom vene, a svaki mali udarac oseti kao veoma snažan.

Kako, kao čovjek iz mlađe generacije, vidite poziciju srpskog naroda na ovim prostorima?

– Danas se u velikoj meri osećaju prisustvo Srbije i njena podrška. Srbija je postala i deluje kao regionalni lider, što me izuzetno raduje, jer znam da to dodatno štiti položaj RS i garantuje joj zaštitu, ali je istovremeno važno da mi iz Srpske idemo u tom pravcu i da se razvijamo, važna je ta sinergija i vizija.

Veoma je važno da postavimo plan za narednih 50 godina, da jasno definišemo snažnu demografsku politiku i kulturnu obnovu, te da se kulturno-istorijski izdižemo, da kroz reformu obrazovanja upoznajemo ono što smo kao narod prošli, kako bismo osnažili samopouzdanje za budućnost prema kojoj treba da idemo.

Ekonomski patriotizam je najvažniji oblik patriotizma, to su stvari oko kojih treba da se okupimo i kojima treba da se posvetimo. Svetosavlje i duhovnost, koji su nas nekad sabrali, ponovo će nam dati snagu da se izdignemo iznad stranačkih podela, što je jedini garant budućnosti života na ovim prostorima.

Kao narod koji živi u tri države regiona treba još više da radimo na toj kooperativnosti i sabornosti, kako bismo jačali našu snagu i izgradili budućnost na Balkanu.

Šta za Vas znače odnosi Banje Luke i Beograda?

– Znači mi ta vidljiva prihvaćenost u celoj Srbiji, prilikom svakog mog dolaska. Raduje me i to što su poruke i prakse iz Banjaluke odjeknule u Srbiji, ali je veoma značajno što imamo podršku Beograda i Srbije u pravom smislu reči, koja je vidljiva kroz projekte i različite vidove saradnje, kroz duhovnu obnovu, crkve, škole i sve ono što zajedno gradimo, poput puteva koji nas povezuju.

Takva praksa mora biti nastavljena, ko god bio gradonačelnik Banjaluke i Beograda, predsednik Srbije ili Srpske. Saradnja je obaveza i naše veze moraju svakim danom biti čvršće, jer je to jedini način da sačuvamo svoj integritet i dostojanstvo, identitet, kulturno nasleđe, jednu nacionalnu svest i povezanost koju imamo.

Istovremeno, želimo da pošaljemo poruku da su, bez obzira na našu povezanost koju imamo kao jedan narod, drugi narodi dobro došli da žive, kako u RS, tako i u Srbiji. U ovom trenutku takav glas se više čuje u Srbiji, nego u Srpskoj.

Često govorite o zaštiti ćirilice. Možete li s pozicije gradonačelnika da uradite nešto na tom planu?

– Promovišući ćirilicu, ja sam i započeo svoju političku karijeru. Ne mogu i neću dozvoliti da u Banjaluci bude prisutno svega dva–tri odsto ćirilice. Moramo čuvati i promovisati ono što je naše i razviti svest o identitetu našeg naroda i o tri stuba opstanka jednog naroda, a to su vera, jezik i pismo.

Iako je ovo lokalna politika, kao gradonačelnik sam dužan da promovišem i čuvam ova tri stuba identiteta naroda, kojem i sam pripadam, poštujući sve druge vere i narode.