Delegat SNSD-a u Domu naroda PS BiH Lazar Prodanović je govorio o trenutnim političkim prilikama u BiH, sankcijama za političare, te potencijalnim rješenjima političke krize.
“Ovo jeste najteža post-dejtonska kriza u BiH, ali mi nemamo praktične korake kojima bi ukazali na ono zašto se političari u RS optužuju. Trenutna je situacija da je veći dojam teškog stanja medijski predstavljen nego što on jeste. RS neće učiniti nijedan korak u smislu secesije niti dovesti ustavnu poziciju BiH u odnosu na dejtonski Ustav, da je ona država dva entitet i tri konstitutivna naroda”, kazao je Prodanović.
Dodik i secesionizam? Da li treba da se plaši?
“Nema razloga da se plašim, ali smatram da je to loša poruka za BiH. Lako je iz Brisela napraviti ovakvu procjenu, kada imate prethodno ofanzivu europarlamentaraca koji saslušaju u BiH jednu stranu uglavnom, ali smatram da političko vodstvo RS treba ozbiljno da analizira i neslaganja sa djelovanjem i procjeni ukupnu situaciju, da se ne čini nijedan korak koji će dodatno otežavati poziciju ključnih političkih ljudi u RS i nađe način istovremeno da predstavnicima međunarodne zajednice da objašnjenje o ovome“, kazao je Prodanović i dodao:
“Bilo bi nam važno da Brisel ravnomjerno posmatra ukupno ovu situaciju, realistički i da nikada u BiH nije jedna strana kriva”, prenosi N1.
Dodao je da sankcionisanje bilo kog pojedinca neće stabilizovati stanje.
“Mislim da u bilo kom smislu sankcionisanje bilo kog pojedinca neće stabilizovati stanje, čak smatram ukoliko se bude išlo sa maksimalističkim procesima sa jedne ili druge strane, da će se radikalizovati situacija u BiH. Ono što mislim, jeste da političko rukovodstvo RS treba da ozbiljno analizitra situaciju i učini sve da je pojasnimo drugima”.
“Nikome nije u interesu da se komplikuje situacija i u smislu zdravstvene zaštite. Ministarstvo zdravstva RS neće učiniti nijedan korak u smislu nabavke lijekova i medicinskog sredstva da šteti bilo kome u BiH”.
Vraćanje nadležnosti?
“Postoje različiti stavovi o ovim pitanjima i različito se tumače. Jedna strana misli da RS na to nema pravo, a drugi smatraju da postoji ustavni osnov u ovim segmentima. Vezano za vraćanje nadležnosti, jedan broj političara smatra da entitet u skladu sa ustavnom pozicijom može donositi zakone”.
“Treba reći da u Ustavu BiH niti jednom riječju od pravosudnih institucija, postoji jedna odluka koja kaže da “ako se strane saglase, moguće je i druge nadležnosti koje su taksativno pobrojane u Ustavu BiH”, ali postoje i entitetski ustavi koji govore da postoji VSTS RS i pobrojane su njegove nadležnosti”.
Prodanović je još dodao da nijednu zajednicu niti entitet ne treba nazivati genocidnim, ali da treba sanckionisati onoga ko dovodi presude sudova za ratne zločine.
“Smatram da u BiH niko bilo koju lokalnu zajednicu niti entitet ne treba da naziva genocidnim i smatram da to treba sanckionisati, kao što i treba sankcionisati onoga ko u bilo kom smislu dovodi u pitanje pravosnažne presude sudova za ratne zločine. Mi treba da taj doživljaj da smanjimo, trebamo poštovati sve žrtve i ne izazivati dodatnu bol bilo kom građanu i članovima porodica imajući u vidu što se dešavalo tokom rata“.
