ProĆĄla je jedna godina od smrti generala Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH) i filantropa Jovana Divjaka koji je jedan od najzasluĆŸnijih za odbranu Sarajeva tokom posljednjeg rata. Nakon zavrĆĄetka rata bio je posveÄen obrazovanju djece i mladih.
Divjak je preminuo u 84. godini u Sarajevu. U ratu i u miru je imao isti cilj, a to je multikulturalna Bosna i Hercegovina u kojoj Äe postojati ĆŸivot dostojan Äovjeka. Opis njegovog ĆŸivota u jednoj reÄenici bi glasio: Vojnik dobra protiv zla.
RoÄen je 11. marta 1937. u Beogradu u kojem se ĆĄkolovao na Vojnoj akademiji, Komandno-ĆĄtabnoj akademiji i Ratnoj ĆĄkoli. U francuskoj vojsci je zavrĆĄio Ć tabnu ĆĄkolu.
Äika Jovo, kako su ga odmilja zvali, je po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini svoje znanje, hrabrost i ljudskost je zaloĆŸio za odbranu sugraÄana. Kao oficir ĆĄtaba Teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine (TO BiH) na poÄetku rata je jednostavno stao na stranu dobra. Kasnije je postao general ARBiH i pomoÄnik Glavnog ĆĄtaba ARBiH.
Jugoslavenska narodna armija (JNA) ga je 1991. osudila na devet mjeseci zatvora, jer je oruĆŸje ustupio Teritorijalnoj odbrani, a kaznu je izbjegao istupanjem iz JNA.
Godinu dana poslije, 3. maja 1992. godine, desilo se ono ĆĄto je, izmeÄu ostalog, obiljeĆŸilo posljednji rat u Bosni i Hercegovini.
Tokom razmjene vojnika JNA za zatoÄenog prvog predsjednika PredsjedniĆĄtva Republike Bosne i Hercegovine Aliju IzetbegoviÄa u bivĆĄoj sarajevskoj DobrovoljaÄkoj ulici, sadaĆĄnjoj Hamdije KreĆĄevljakoviÄa, povikao je kratku reÄenicu koju mnogi pamte.
Po izbijanju sukoba, vojnicima je nekoliko puta naredio: “Ne pucaj!”
U jednom od najteĆŸih trenutaka za Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu Divjak se dokazao kao Äovjek. To “ne pucaj” mora biti poruka svakoj sljedeÄoj generaciji ljudi na prostoru bivĆĄe Jugoslavije.
A kada je skinuo vojnu uniformu, mladima je najviĆĄe pomagao. VeÄ 1994. je osnovao UdruĆŸenje Obrazovanje gradi Bosnu i Hercegovinu. Iza Äika Jove i ovog udruĆŸenja sada stoji jedna druga vojska, a to je vojska ljudi kojima je pomagao da se obrazuju – da obrazovanje bude njihovo oruĆŸje.
Posebno je pomagao djeci koja su dolazila iz najugroĆŸenijih druĆĄtvenih grupa. Osim toga, uÄestvovao je u mnogim humanitarnim aktivnostima.
Koliko je ovaj ĆĄarmantni, susretljivi i dobroÄudni Sarajlija znaÄio njegovim sugraÄanima pokazali su upravo nakon ĆĄto su protestovali protiv njegovog hapĆĄenja u Austriji i doÄekali ga po njegovom osloboÄenju, dolasku u glavni grad Bosne i Hercegovine.
Srbija ga je pokuĆĄala procesuirati zbog deĆĄavanja u bivĆĄoj DobrovoljaÄkoj ulici, ali ga je Austrija, gdje je uhapĆĄen po potjernici, nakon hapĆĄenja oslobodila i nije ga ĆŸeljela izruÄiti ovoj zemlji. Äesto je poruÄivao da moraju odgovarati oni koji su odgovorni za ubistvo pripadnika JNA.
Dobitnik je brojnih priznanja, a meÄu njima je i ono najviĆĄe priznanje francuske drĆŸave – Legije Äasti. Sahranjen je na sarajevskom groblju Bare.