Rezolucija Bundestaga o Bosni i Hercegovini, koncept konstitutivnih naroda, evropski put naše zemlje, odnosi u regionu – teme su o kojima su razgovarali sa rođenom Sarajkom Jasminom Hostert, zastupnicom SPD-a u Parlamentu Njemačke na televiziji N1.
Šta će ova Rezolucija značiti za BiH?
Jako sam ponosna da smo postigli da Bundestag prihvati ovu Rezoluciju. To je znak da se Bundestag ozbiljno bavi ovom temom. Pogotovo kako je rat u Ukrajini, Zapadni Balkan je dosta više u fokusu njemačke politike.
Strah je i Njemačke i EU da se rat ne proširi u ovom dijelu Evrope i zato mi je drago što je fokus ponovo na BiH. Za Rezoluciju je i glasala opozicija CDU. Mi želimo bolju budućnost za Bosnu i Hercegovinu i da dobije status kandidata za Uniju.
Nekako se u javnosti stiče utisak da je BiH više u fokusu Velike Britanije nego Njemačke?
To nisam primijetila. Njemačka je od sada dosta prisutnija nego što je bila posljednjih godina. Samo slanje vojske u sklopu EUFOR-a je znak da Njemačka želi biti prisutnija.
Koliko izvještaji iz evropskih parlamenata imaju uticaj na političare u BiH?
Vrijeme je da se reaguje. Meni je drago da Olaf Scholtz stalno spominje Zapadni Balkan kad se priča o novim kandidatima za EU. Nama je bilo bitno staviti Bosnu i Hercegovinu na mapu u Bundestagu i to smo uspjeli.
To je prvi korak. Svima je jasna da ne možemo ostaviti BiH narednih 15, 20 godina tu gdje je sada.
Vašem kolegi Ahmetović zamjeraju da se tokom nedavne posjete BiH sastao samo sa jednom političkom opcijom u državi?
Znam da je bio u BiH, zašto je i koga sreo – to ne znam. Nema se mnogo vremena tokom ovakvih posjeta da se dogovore svi termini. On podržava kompletnu Bosnu i Hercegovinu i jako je bio aktivan što se tiče ove Rezolucije.
I ne samo on, nego i Josip Juratović. Inače, kada idemo u posjete u druge države prvo se u toj zemlji sastajemo sa političkim opcijama kojima i mi pripadamo.
Ahmetović je u Bundestagu rekao da je propao koncept konstitutivnosti, nakon čega su ga žestoko kritikovali iz HNS-a?
Treba se distancirati od nacionalističkih snaga koje blokiraju Bosnu i Hercegovinu da bude država za građana i da postane članica EU. Ako bi imali sličan princip u Njemačkoj ja nikada ne bih mogla biti zastupnica.
To se treba promijeniti, da se ne bi kao do sada sve dijelilo na tri etničke grupe. BiH treba biti zemlja za sve građane, nebitno kojeg porijekla i kojoj religijskoj grupi pripadali.
To treba biti privatna stvar, a u BiH je to zacimentirano da ljudi moraju isticati kojoj grupi pripadaju da bi uopšte bili u političkom sistemu. To nije demokratski.
