Visoki predstavnik u BiH, Christian Schmidt izjavio je kako je optimističan da zakon o zabrani negiranja genocida, veličanja osuđenih ratnih zločinaca može donijeti Parlamentarna skupština BiH, nakon čega bi onda on povukao tzv. Inzkov zakon.
Godinama je pokušavano da se u Parlamentu BiH usvoji zakon o zabrani negiranja genocida, no to je bilo neuspješno. Čemu sada optimizam da bi se takvo nešto moglo dogoditi?
“Ako je ova tema toliko važna, a mislim da jeste, onda očekujem da Parlament odgovori izazovu, da ispuni odgovornost. Ne može se desiti da se kaže kriza je nastala zato što je gospodin Inzko donio ovaj Zakon: Ne, mora se reći – mi ćemo to napraviti sami i priznati da godinama nije ništa učinjeno, iako je to zahtjev iz Evrope, ali i želja stanovništva.
I sad se nalazimo tu gdje se nalazimo i mislim da je sada momentum da budemo iskreni da oni koji nose odgovornost u Parlamentu, oni treba da kažu evo mi ćemo to sada uraditi. Nije dovoljno da se pokazuje prstom na druge”, rekao je visoki predstavnik, prenosi N1.
Istakao je da je razgovarao i sa evropskim komesarom Oliverom Varhelyjem i da su obojica ustavnovili, da su nadležnosti, kada je ova tema u pitanju, u Parlamentu i kod Visokog predstavnika.
“Kriza ovakva kakva je ona se sastoji i hrani iz raznih izvora, a ne samo iz Inzkovog zakona. To je nesporno”, istakao je Schmidt.
“Bonske ovlasti nisu samo za smjenjivanje političara, kao što je upravo i moj prethodnik pokazao, one mogu da se koriste i za donošenje zakona”, rekao je visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt gostujući u Pressingu.
On je u večerašnjoj emisiji naglasio da se efikasnost instrumenata nekada sastoji od toga da se ne najavljuje svaki korak koji će se poduzeti i da ne želi da se u BiH sada samo bave pitanjem kada će se primijeniti te ovlasti.
“U demokratskom ponašanju ima i drugih aktivnosti. Evo, Ustavni sud – ja vidim napad na nezavisnost pravosuđa i vrlo je važno da se to zajedno rješava. Međunarodna zajednica je vrlo jasno odbacila ideje o tome da strane sudije ne budu dio Ustavnog suda. Mi ćemo voditi računa da ostane na tome, a prednost je u tome da oko BiH niko nije zainteresiran za to da se konflikt zaoštrava i da dođe do raspada države”, naglasio je Schmidt.
Naveo je da smatra da ima podršku Međunarodne zajednice za bonske ovlasti, a zbog toga je i bio u glavnim gradovima raznih zemalja.
“Nisam bio u Tokiju i Moskvi još uvijek, ali u svim drugim glavnim gradovima zemalja koje su u Upravnom odboru PIC-a sam bio i dogovarao se sa ljudima i posljednja sjednica PIC-a koju smo imali nedavno je donijela vrlo dobre zaključke”, istakao je on.
Dodao je i to da ponekad ne shvata o čemu je riječ i šta se uopšte traži.
“S jedne strane kažu mirno razilaženje, pa onda kažu originalni Dejton. Pa onda neko govori tamo da neko majorizira nekoga, a ja sam znate pragmatični Nijemac. Hajde da sjednemo, a ne da govorimo o drugom uvijek, nego hajde da kažemo jedni drugima šta ustvari ko hoće.
Kakve i koje regulative možda ne funkcioniraju i koje možda treba da se poboljšaju, ali ‘toprediranje’ Dejtonskog sporazuma na taj način da ga se želi uništiti, poništiti, sa svim posljedicama, to se ne može gledati.
Mi imamo situacije u kojima se može razgovarati o mnogim stvarima, imamo mogućnost donošenja zakona, ali se mora razumjeti i u Banjaluci da ako se dogovori zajedno o nečemu, a onda više ne želim ono o čemu sam se dogovorio, onda mi je potreban i onaj drugi s kojim sam se o tome dogovorio da s njim razgovaram na koji način bih napravio nešto novo”, kazao je Schmidt za N1.
Istako je da je protivljenje njegovom imenovanju bez osnove te da su, pravno gledano, svi njegovi prethodnici imenovani na isti način.
“Rad PIC-a i donošenje odluka su neupitni. Ranije je Rusija učestvovala u tome i čini mi se da je ovo taktička situacija. Kada je riječ o meni lično, Moskva me ne napada direktno, nego moju funkciju, ali mislim da se i o ovome može razgovarati. Međunarodna zajednica, s izuzetkom Rusije, nastupa jedinstveno”, rekao je.
