Dok su ljubitelji Dina Merlina u Beogradu satima čekali u redu kako bi kupili karte za njegov koncert najavljen u novembru, na desničarskim Telegram kanalima objavljeni su pozivi da se tom bh. muzičaru zabrani ulazak u Srbiju. Pokrenuta je i onlajn peticija koju je od 27. jula do objavljivanja teksta potpisalo 18.700 ljudi.
Kao razlog za zabranu pominju se navodne izjave Dina Merlina protiv Srba tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije.
Bh. muzičar je u više navrata opovrgao mnoge od navoda i izjava koje su mu se pripisivale.
Organizatori peticije nisu naveli šta su im planovi nakon što se peticija završi.
Ljubiteljima muzike Dina Merlina, sa kojima je ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarala dok su čekali u redu da kupe kartu za koncert – pozivi na zabranu nisu iznenađujući.
“Uvijek postoje ljudi koji su protiv. Politiku i rat ostavljamo po strani. Šta je bilo, bilo je”, rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ana Lozanov iz Beograda.
Muzički kritičar iz Srbije Petar Janjatović također nije iznenađen pozivima za zabranu.
“Jer i dalje živimo toliko u okruženju mržnje i nezaboravljanja, kad kažem nezaboravljanja mislim na to kako ljudi podležu propagandi”, ocijenio je Janjatović za RSE.
Poziv za zabranu na proruskim desničarskim Telegram kanalima
Karte za prvi koncert Dina Merlina, zakazan za 18. novembar rasprodate su 26. jula.
Dan kasnije osvanula je onlajn peticija. Poziv za zabranu i link ka peticiji podjeljen je na više proruskih desničarskih kanala.
Uz fotografiju Dina Merlina, preko čijeg lica stoji natpis “Nepoželjan”, nepoznati autori posta stavili su navodne izjave bh. muzičara tokom rata devedesetih, koje je on u više navrata opovrgao.
“Nikad nisam rekao da mrzim ikoga. Taj glagol ne postoji kod mene. To je notorna neistina. Toliko toga što je o meni napisano svih ovih godina je potpuno izmišljeno”, izjavio je Merlin 2011. u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem” na TV Prva uoči prvog koncerta nakon rata.
I tada, kao i kasnije 2015. našao se na meti desničara, koji su pozivali da mu se zabrani ulazak u Srbiju.
Koncerti su i 2011. i 2015. održani bez incidenata, a Merlin se zahvalio publici u Beogradu.
RSE je kontaktirao pres tim Dina Merlina sa pitanjima da prokomentarišu pozive za zabranu koncerata, ali do objave ovog teksta, odgovor nije stigao.
Karte za dva koncerta Dina Merlina u novembru u beogradskoj Štark Areni, koja prima do 20.000 posjetilaca, rasprodate su za dva dana.
U prodaju su, u međuvremenu, puštene karte i za treći koncert. Cijene karata kreću se od 25 do 55 evra.
U Beogradu su na prodajnim mjestima zabeležene kolone ljudi koji su čekali kako bi kupili karte.
“Ja pokušavam već deset dana da dođem do karata. Preko telefona ne može da se dođe do karata, preko interneta je totalno blokirano, tako da mora da se dođe lično”, rekla je u razgovoru za RSE Ana
Ekipa RSE zatekla ju je u redu ispred Doma omladine. Rekla je da na koncert ide sa još devet prijatelja.
“Volimo njegovu muziku. Jedva smo čekali”, rekla je Lozanov.
Sa njom u redu čekala je i Ivana Veljković, takođe iz Beograda.
“Tri dana pokušavam da dođem do karata i nije bilo šanse”, podelila je svoje iskustvo za RSE.
Navela je da je bila na prethodnim koncertima Dina Merlina 2015. i 2011. godine.
Na pitanje kako komentariše pozive za zabranu, Veljković je rekla:
“Politika je politika, ne miješam se. On je meni vrstan umetnik, obožavam ga. Ja ga gledam kao umjetnika.”
Zahvalnica Partizana zbog pomjeranja termina koncerta
Prvi najavljeni koncert Merlina u beogradskoj Štark Areni našao se u fokusu javnosti i zbog preklapanja sa utakmicom Košarkaškog kluba Partizan i njemačke Albe.
Bh. muzičar je pomjerio koncert za jedan dan, zbog čega mu se uprava beogradskog košarkaškog kluba javno zahvalila.
U saopštenju su naveli da se zahvaljuju Merlinu “na inicijativi koja je dovela do brzog i efikasnog rješenja na obostrano zadovoljstvo”.
‘Teret iz devedesetih kojeg bi svi trebalo da se oslobode’
Petar Janjatović, muzički kritičar iz Beograda i autor “EX YU Rock Enciklopedije” u razgovoru za RSE ocijenio je da su pozivi za zabranu posljedica propagande iz devedesetih.
“Ovdje pričamo o muzici, ovdje pričamo u krajnjoj liniji o jednom ozbiljnom teretu i prtljagu iz tih devedesetih godina koga bi zaista morali svi da se oslobode”, rekao je Janjatović.
On smatra da kultura i muzika “ne smiju da imaju nikakve granice”.
“Nešto što je kultura, nešto što je muzika ne smije da ima nikakve granice”, rekao je u razgovoru za RSE Petar Janjatović, muzički kritičar iz Beograda.
“Nešto što je kultura, nešto što je muzika ne smije da ima nikakve granice”, rekao je u razgovoru za RSE Petar Janjatović, muzički kritičar iz Beograda.
Ne ulazeći u, kako je rekao, kvalitet muzike Dina Merlina, Janjatović je zaključio:
“Ako postoji interesovanje, ako čovek ne širi mržnju, neka svira, neka peva gdje god hoće”.
Sam Merlin je u intervjuu za RSE 2015. nakon održana dva koncerta u Beogradu rekao:
“Moja publika je meni svetinja jer oni dobro znaju šta ja njima trideset godina poručujem kroz moje pjesme. Dakle, mi možemo na različite načine lutati kroz živote, ali ako želimo naprijed, u budućnost, onda ćemo uvijek doći na isto mjesto, a to je da prihvatamo pravo drugog da bude drugačiji”.
