Dječiji psihijatar prof.dr Svetomir Bojanin, koji se skoro 70 godina bavi djecom školskog uzrasta, govori o uticaju škole na razvoj djece, na njihovo mentalno zdravlje i na dalji uspjeh u životu…
“Programi u školi su kao da mrzimo djecu. U moje vrijeme ili u vrijeme Nikole Tesle smo u prvom razredu računali do 20 i razumjeli smo. Neka dijeca to mogu, ali neka ne razumiju. Nekome se brže razvija inteligencija, a nekome emocije. Emocije su mnogo važne, a mi u školama zaboravljamo da imamo ljude, a ne plehane predmete”, kaže profesor Bojanin.
I onda:
“Organizujemo borbe za ocjene i takmičenja od prvog razreda, a ne učimo ih da sarađuju. Znate, bez sporazumijevanja, dogovora, tolerancije… nema čak ni pljačke.
Na matematici ih jurimo kad će da pogreše. Djecu treba naučiti da se igraju matematikom, a ne samo da im pravimo da im bude teže. Rijetki su oni koji u svom tom haosu prave svoje programe i metode. Njih ne možemo da prihvatimo”, navodi profesor za centarzalogopediju.rs.
Kaže da dijete do 6. godine živi u sadašnjem vremenu, a nekad je tako i u školskom uzrastu.
“Oni koji prave programe o tome ništa ne znaju. Primjer su lekcije o prošlom vremenu u petom razredu, gde im govore da se računalo ovako, pa onako… Iako većina možda to ne razumije, program ide dalje…
Pitam se da li mi u školama radimo svoj posao ili neku društvenu komediju koja se zove politička priča. Mnogi nastavnici ne vide smisao u mnogim stvarima ali štrajkujemo samo za plate, a ne za bezobrazluke i za nemanje stručne slobode”, zaključuje.
