ProĆĄlost se ne moĆŸe zaboraviti, a pogotovo se ne moĆŸe izbrisati. Bez istine o proĆĄlosti nema puta u buduÄnost.
Institut za istraĆŸivanje genocida Kanada u saradnji sa boĆĄnjaÄkim dĆŸematima u Kanadi organizuje komemoraciju povodom 26. godiĆĄnjice od srpskog genocida nad BoĆĄnjacima Srebrenice.
Komemoracija Äe se odrĆŸati putem zoom platforme.
Mi moramo da pamtimo dogaÄaje, kao ĆĄto pamtimo svoje ime i prezime. ImajuÄi to u vidu pozivamo vas da svojim prisustvom zajedniÄki izgraÄujemo kulturu pamÄenja za genocid u Srebrenici i odamo poÄast ĆŸrtvama genocida uz jasnu poruku da mi ne zaboravljamo.
DosadaĆĄnji najvaĆŸniji rezultati u oblasti kulture pamÄenja u Kanadi su : bosanski jezik je priznat u Kanadi, narodno ime BoĆĄnjak se upotrebljava u kanadskim statistiÄkim i drugim dokumentima, genocid u Bosni i Hercegovini se izuÄava u ĆĄkolama u Kanadi.
Kanadski parlament je jednoglasno usvojio dvije Rezolucije o srpskom genocidu nad BoĆĄnjacima Srebrenice, puĆĄten je u parlamentarnu proceduru Zakon o bosanskom genocidu, podrĆŸana inicijativa za osnivanje Klub prijatelja Bosne i Hercegovine u Kanadskom parlamentu, organizirana stalna izloĆŸbena postavka o srpskom genocidu nad BoĆĄnjacima Srebrenice u Kanadskom muzeju za ljudska prava u Vinipeku, srpski genocid nad BoĆĄnjacima Srebrenice prezentiran KanaÄanima i kanadskim univerzitetima, otkriven spomenik ĆŸrtvama genocida u Srebrenici u kanadskom gradu Windsoru, iniciran projekat kojim je Kanadska vlada podrĆŸala obiljeĆŸavanje Svjetskog dana bijelih traka, uz pomoÄ Kanadskog parlamenta organizovana peticija koju je potpisalo viĆĄe hiljada KanaÄana za kriviÄno sankcioniranje negatora genocida.
Posebno je vaĆŸno ĆĄto kanadski gradovi na prigodan naÄin obiljeĆŸavaju Dan drĆŸavnosti BiH i Dan nezavisnosti BiH, svjetski Dan bijelih traka i Dan genocida u Srebrenici.
U godini kada se navrĆĄava 26 godina od genocida u Srebrenici, najveÄeg zloÄina poslije holokausta u Evropi ukazujemo na neophodnost prevladavanja kulture nekaĆŸnjivosti, te na neophodnost spreÄavanja negiranja genocida u Srebrenici, koji je potvrÄen pravosnaĆŸnim presudama meÄunarodnih sudova, kao i na spoznaju da je njegovo priznanje prvi korak na putu do pomirenja.
Nikada neÄemo zaboraviti genocid i ĆŸrtve. Da bismo poĆĄtovali proĆĄlost, ĆŸrtve i preĆŸivjele, zloÄin u Srebrenici moramo nazvati genocidom. Da bismo gradili buduÄnost, moramo se suprostaviti negiranju genocida. Kultura sjeÄanja na ĆŸrtve genocida je od egzistencijalne vaĆŸnost. Kroz komemoraciju pokazujemo sveobuhvatnu sliku genocida, Äin, razloge i posljedice genocida.
Genocid u Srebrenici nije lokalno, veÄ globalno pitanje. VaĆŸno je suoÄavati se sa genocidom. VaĆŸno je ukazati na vaĆŸnost memorijalizacije genocida i kolektivnog sjeÄanja. Kroz memorijalizaciju genocida i kolektivno sjeÄanje radimo na historijskom pamÄenju, kao bitnom faktoru otpora faĆĄizmu, destrukciji i agresiji.
ÄuvajuÄi uspomene na genocid u Srebrenici, danas snaĆŸno afirmiĆĄemo univerzalne vrijednosti: bogatstvo razliÄitosti, antifaĆĄizam, svetost mira i razvijamo aktivizam i internacionalno suprostavljanje nepravdama i svim devijacijama vremena u kome ĆŸivimo. ÄuvajuÄi uspomene na genocid u Srebrenici sprjeÄavamo buduÄe genocide. Porodice ĆŸrtava genocida u Srebrenici iO
dalje Äekaju pravdu.
Bez odgovornosti, pravde i odĆĄtete nikada neÄe moÄi da se postigne dugoraÄno pomirenje – saopĆĄteno je iz Instituta za istraĆŸivanje genocida Kanada.