AngaÅŸman Sjedinjenih AmeriÄkih drÅŸava i Evrposke unije na Zapadnom Balkanu jako je posustao nakon 2008. godine Å¡to je stvorilo prostor za maligni uticaj Rusije, a kasnije i Kine.
Smatra ovo Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije.
Rusija i Kina na tom prostoru provjeravaju koheziju Evropske unije i NATO pakta kao organizacije koja je kljuÄna za bezbjednost Zapadnog Balkana.
To se ovih dana vrlo jasno oÄituje kada Rusija koristi povlaÄenje Amerike iz Afganistana da bi plasirala tezu da se ne moÅŸe imati povjerenja u Ameriku i da liberalna demokratija kao globalni ideal nije moguÄa. Na toj propagandi se zasniva i njihovo prisustvo u regionu, navodi Biserko i nastavlja:
“Moram da kaÅŸem da to pada na plodno tle zato Å¡to lokalne elite ne pokazuju stvarnu spremnost da prihvate evropske vrijednosti. Bosna i Hercegovina u ovom momentu jeste ugroÅŸena, prije svega iznutra. Dodik, Äije je ponaÅ¡anje usklaÄeno sa ÅŸeljama Beograda, eksponent je te politike i on je svakodnevno radikalizuje.
VeÄ je doveo Bosnu i Hercegovinu do taÄke kada moÅŸe da se govori o moguÄnosti raspada. To sigurno neÄe biti moguÄe zato Å¡to to ne dozvoljava Dejtonski sporazum, a ni Zapad to neÄe dozvoliti. Äini mi se da u narednom periodu predstoje neke smjene koje mogu dovesti do obrta u Bosni i Hercegovini.
To se odnosi i na Srbiju. Mislim da Äe Bosna i Hercegovina i Kosovo biti prioriteti politike Zapada. Nakon otkrivanje afere Belivuk, koja je dobrim djelom otkrivena zahvaljujuÄi informacijama koje si doÅ¡le izvana, reÅŸim u Srbiji je doÅ¡ao u priliÄno nepovoljnu situaciju.
Narušen je njegov kredibilitet. Vlast u Srbiji sada nastoji da radikalizuje situaciju u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori kako bi skrenula paşnju sa situacije u Srbiji.
Biserko misli i da je Milorad Dodik je doÅ¡ao do taÄke kad njegov opstanak u Bosni i Hercegovini viÅ¡e nije moguÄ.
“On je na odlasku, politiÄki je mrtav. On Äe vjerovatno zavrÅ¡iti u Beogradu ili ne znam gdje sve ima svu tu imovinu. Ovo je njegova posljednja faza. To treba posmatrati u svijetlu svega onog Å¡to je najavljeno od strane Evropske unije i Amerike.
Prilikom prvog susreta Merkelove i Bidena Zapadni Balkan, a u okviru njega i Bosna i Hercegovina, definisani su kao jedan od Å¡est prioriteta. Mislim da Äe to ostati tako. Samo je pitanje u kojoj mjeri Äe se Amerika nakon povlaÄenja iz Afganistana vratiti na Zapadni Balkan u smislu angaÅŸmana koji je bio najavljen, kaÅŸe Biserko i dodaje:
Ali, u svakom sluÄaju, Zapadni Balkan Äe ostati u fokusu i Evropske unije i Amerike s obzirom da je on dio Å¡ire evropske bezbjednosne slike.
Mislim da Äe i politiÄke elite na Zapadnom Balkanu biti dovedene u pitanje. Srbija jako grijeÅ¡i Å¡to se prikljuÄila talasu antiamerikanizma nakon ameriÄkog povlaÄenja iz Afganistana zato Å¡to Amerika i dalje ostaje jedna od vodeÄih sila na planeti.
Ona navodi da je Aleksandar VuÄiÄ svih devet godina, otkako je na vlasti, uÅŸivao podrÅ¡ku Zapada.
“Prvi put je osporen i kritikovan prije godinu i po dana u izvjeÅ¡taju Evropske komisije o situaciji u Srbiji Å¡to ga je jako uzbudilo i dovelo do emotivnih reakcija. On se ipak jako Äuva da njegove izjave ne budu kao Dodikove i Vulinove.
To, meÄutim, ne treba da zavara. Srpske politiÄke i intelektualne elite rade na istom projektu, samo imaju podjeljene uloge. Tako da ne bih izdvajala Dodika iz tog konteksta.
On prosto isprobava dokle moÅŸe da izaziva zapadnu zajednicu. I, bogami, to mu je do sada priliÄno uspjevalo s obzirom da nije bilo posljedica.
Nadam se da Äe novi visoki predstavnik imati moÄ da mu se suprotstavi. Ima podrÅ¡ku SAD i Evropske unije, a prije svega NjemaÄke. ZnaÄi imaÄe podrÅ¡ku da koristi bonske ovlasti Å¡to njegov prethodnik nije imao, ali je ipak nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida koji sada osporavaju u Republici Srpskoj.