Fantastična ljudska gesta pisca i sociologa Stefana Simića iz Beograda ne može ostaviti nikoga ravnodušnim.
Na veliko iznenađenje djevojčice Selme iz Živinica koja se u bolnici oporavlja nakon nesreće u kojoj ju je udario automobil ispred škole, Simić se pojavio u bolnici recitujući svoju poeziju.
Ranije je Simić ovoj djevojčici posvetio svoje stihove koji su opomena svima nama da budemo uz prijatelje kada nam je najpotrebnije.
Podsjetio nas je Simić da je Selmu na školskoj pauzi udario automobil koji je preticao drugi što je stao da dijete pređe cestu.
Selmi je 14 godina pukla joj je karlična kost i kuk, ali je srećom ostala živa. Sve je to ispričao stihovima:
-Nešto malo pre toga, ostala je bez tate.
Šta je sve snašlo za njenih četrnaest godina
Koliko toga što mora da nosi i podnosi. Kako joj reći – dušo, biće sve u redu
Prošlo je ono najgore. Život se nastavlja – Kako joj reći – tvoje tek dolazi. Snaga je u tebi jača od slabosti.
Možeš ti to – Kako joj reći – nisi sama, imaš sve one ljude koji te vole. I koji će stati iza tebe
–Kako joj reći bilo šta Kada je strah jači. Strah od smrti, strah od bola, strah od svega.
Kako je prevesti na drugu stranu života. Kako joj približiti ljubav, poverenje, sigurnost, kada je pogođena tamo gde najviše boli.
Kako? Pažnjom najbližih, pruženom rukom, poverenjem, da shvati i oseti da nije čitav svet nemaran i nesavestan.
Da je dovoljno onih pored kojih će moći da ugrej, srce i dušu, da je toliko mesta koje tek treba da vidim ljudi upozna.
Da nije sama u svom svetu i da je čeka nešto lepše. Nije joj dovoljno to reći, nego pokazati!
Biti uz nju, vratiti joj osmeh na lice. Da shvati i oseti koliko može, možda i više nego pre.
Da ne poveruje svojim strahovima, nego nadama. Da ne poveruje da se sve završava, nego tek počinje. I za nju, i za njene najbliže.
Da posle kiše, uvek dolazi sunce. Jednom mora. A njeno je tu, iza oblaka. I Čeka je.
Da zakorači hrabro u sutra, zajedno sa onima koji je vole i koji će je tek zavoleti. Svesna da svako nosi svoju bol i rane.
Njene jesu veće, ali zaceliće ih. Njena mladost i ljubav svih onih koji je čuvaju, srećni, što je hrabra, srećni, što je ponosna, srećni, što je uspela da se izvuče!
Mnogi ne bi. Ona jeste! Ona je pobednik, ona je heroj, ona je neko ko je sve to podneo i nastavlja dalje.
Ne daj se Selma i zbog svih onih koji te vole, a i zbog sebe. Nisi sama.
Ponavljaj to stalno, niti ćeš ikada biti. Nekad je nesreća, samo udarac sudbine i put do ljudi koje inače nikada ne bi srela.
Shvati to kao poruku, dodatnu snagu, koja će ti pomoći da budeš još jača i da mnogo pre svih shvatiš nešto što možda nikada ne bi shvatila. Koliko život može da bude lep.
Nakon svih nevolja kada prođu, a ti ponovo budeš ono što jesi, srećna, svoja i slobodna, zahvalna životu koji ti je dao drugu šansu. Mnogima nije.
Koliko se dobrota brzo širi dokaz je da su stihovi stigli do Selme koja se preko društvenih mreža zahvalila Simiću. Njegovu pjesmu je kaže doživjela kao najveći poklon za koji se nikada dovoljno neće moći zahvaliti.
– Na najljepši mogući način opisali ste mi kako da prevaziđem strah, tugu, sve one negativne stvari. Sada kada me obuzmu loše misli ka počnem čitati vaše pjesme, napisala je Selma.
I pomoglo joj je. A srela je i Simića, iznenada, baš kao iz njegovih stihova u kojima kaže da nesreća dovede ljude koje nikada upoznali ne bi. Ušao je čitajući stihove, iznenada i na veliku Selminu sreću. Iznenađenje i sreća su bili veliki, a prava zahvalnost je opet sigla porukom.
“Već sam pročitala 115 stranica iz knjige. Konačno sam našla nešto što može ponovo da mi vrati osmjeh na lice. Koliko sam jućer bila sretna ne može se riječima opisati. I,ako sam jučer imala bolova, kada sam ugledala vas sve je proslo. A, kada ste me zagrlili i poklonili knjige, kao da ste mi poklonili čitav svijet. Hvala vam od srca.”
Zaista nismo svjesni koliko je važno da postoje ljudi kao Stefan i da se nadamo da će ih biti više.
Video Simićevog dolaska u bolnicu pogledajte ovdje:
