„Ako je neko moj prijatelj ili moj saigrač, nikad me nije bilo briga odakle dolazi i koje je nacionalnosti.”
Svi mi koji smo odrasli u finoj zemlji koja se zvala Jugoslavija, imali smo sreću da smo djetinjstvo i mladost proveli u jednoj zdravoj i mirnoj atmosferi, bez puno trzavica i problema, rekao je u intervju za Index.hr slavni fudbaler Predrag Mijatović.
Bugarska, Mađarska, Češka, Poljska, redom zemlje koje su nas danas prešišale, kako je dodao, u to su vrijeme bile daleko iza nas.
„Doslovce, za njih je Jugoslavija bila zapad. Kasnije, život vas odvede na neke druge strane i postanete evropski građanin i polako gubite osećaj nekog preteranog identiteta s nacijom kao takvom. Ja sam Crnogorac, u redu, ali šta s tim?
Šta, sad bi ja trebalo biti veći Crnogorac od bilo kojeg Crnogorca koji živi u Crnoj Gori? Ili bi neki Srbin trebalo biti veći Srbin od Srbina koji živi u Srbiji ili Hrvatskoj? Totalne gluposti“, naveo je Mijatović.
Prema njegovim riječima, tim se stvarima i nacionalizmima opterećuju neki ljudi koji nisu nikad imali priliku da vide malo više svijeta.
„Ako je neko moj prijatelj ili moj saigrač, nikad me nije bilo briga odakle dolazi i koje je nacionalnosti. Jedino mi je važno ono što osećam prema toj osobi.
Sećam se 1994. kad je Hrvatska igrala protiv Španije u Valensiji. U to sam vreme bio igrač Valensije, a situacija u bivšoj nam državi je bila izuzetno komplikovana. Rat je i dalje trajao i odnosi su bili katastrofalni. To se mene nije ni najmanje ticalo“, istakao je fudbaler.
Godinama je bio saigrač i prijatelj s Bobanom, Jarnijem, Šukerom, Štimcem, Prosinečkim i naravno da ih je želio vidjeti i pozdraviti se s njima.
„Ti su momci bili moji prijatelji. Saznao sam u kojem se hotelu nalaze i otišao sam do njih. Nakon toga su me u Jugoslaviji žestoko kritikovali i doslovce su me proglasili izdajnikom. Zbog toga što sam želeo videti ljude s kojima sam godinama igrao u mladoj i A reprezentaciji.
To, naravno, nema nikakve veze sa zdravim razumom. Isto bih napravio i danas. To su moji prijatelji. S njima se čujem i vidim redovno i uvek kad se nađemo, osećaj je fenomenalan“, naglasio je Mijatović.
U to doba su, dodao je, brojni sportisti puno više pratili političku situaciju u zemlji, “ali nisam siguran da bi većina njih napravila ono što sam tada napravio ja”.
„Meni je to bilo nešto najnormalnije i baš me briga što su me neki ljudi zbog toga osudili. Važno mi je da svoje prijatelje mogu videti kad ja to hoću, a to nema veze s nikakvom političkom situacijom. Apsolutno sam siguran da se danas mnogi kaju zbog nekih stvari, šta su u to vreme radili ili govorili. Nezavisno od toga šta se događa, čovek mora biti svoj i mora imati svoj stav“, istakao je Mijatović.
Naveo je da je njegova životna filozofija da će mu neki ljudi koje smatra prijateljima uvijek biti prijatelji, bez obzira na to što neko na to ima neku kritiku.
„Za te ljude i njihove kritike me ni najmanje nije briga. Imamo samo jedan život i treba ga živeti onako kako vi mislite da treba, a ne onako kako vam neko drugi nameće“, naglasio je.
Cijeli intervju pročitajte na Index.hr.
