Zastupnik Evropskog parlamenta iz grupe “Obnoviti Evropu”, Klemen Grošelj, rekao je za Nova.rs da on i njegove kolege očekuju od Srbije da se usaglasi sa EU i konkretnije osudi napad Rusije na Ukrajinu.
Prema njegovim riječima, ukoliko je vlastima u Beogradu važnija veza sa Putinom, onda bi to trebalo otvoreno i da kažu i da u tom slučaju reakcija EU morala da bude privremeno zamrzavanje pristupnih pregovora i finansijske pomoći Srbiji.
Zastupnici Evropskog parlamenta iz grupacije „Obnoviti Evropu“ uputili su pismo šefici Evropske komisije Ursuli Von der Layen i visokom predstavniku EU za vanjsku politiku i sigurnost Josepu Borellu u kom upozoravaju na visok stepen autorkatije u Srbiji, probleme sa slobodom medija i govora, kao i na činjenicu da je vladavina prava u konstantno padu u našoj zemlji.
Oni upozoravaju da je kulminacija svega odbijanje Srbije da se uskladi sa EU stavom o Rusiji i predlažu da se zbog toga privremeno zamrznu pristupni pregovori.
Pismo Borellu i Von Der Layen potpisalo je devetoro zastupnika iz grupacije „Obnovimo Evropu“ -Ilhan Kjučjuk, Petras Auštrevičijus, Malik Azmani, Hose Ramon Bauza, Nikola Ber, Bart Grutujs, Urmas Paet, Ramona Strugariu, kao i sagovornik portala Nova.rs Klemen Grošelj:
“Aktuelni sastav srpskog rukovodstva ukazuje na duboko nerazumevanje situacije u Evropi. To je neobično za jednu državu koja ima proklamovanu politiku članstva u EU, koja je u pregovorima i koja je otvorila nove klastere prije samo nekoliko sedmica”, navodi on na početku razgovora.
Grošelj dodaje da su se 24. februara u EU dogodile duboke promjene
“Vidite da je ruska vojna agresija na Ukrajinu uticala na to da 2,5 miliona izbjeglica stigne u EU. Čitavi gradovi i sela iz Ukrajine se ruše i nestaju s lica zemlje. Evropska unija je jedinstveno uvela sankcije Rusiji, koje su neviđene u historiji i to po cijeni negativnih posljedica za naša društva i našu ekonomiju”, objašnjava Grošelj i dodaje da EU šalje na stotine miliona eura pomoći Ukrajini, kao i vojnu pomoć.
“Zbog toga kolege i ja iz Evropskog parlamenta očekujemo od zemalja, koje navode da im je strateški cilj da postanu dio EU, da iskažu najviši stepen solidarnosti sa nama u ovim sudbonosnim vremenima. Kao što je rekao belgijski predsjednik vlade, 24. februar je naš 11. septembar (datum kad se, 2001. godine, dogodio teroristički napad na Svetski trgovinski centar u SAD). Zato sad riječi nisu dovoljne, već očekujemo od vlade i rukovodstva Srbije da iznesu jasan stav – da li su uz EU ili imaju neku drugu spoljnopolitičku orijentaciju”, upozorava Grošelj.
“Srbiju niko ne ucjenjuje”
Grošelj je odgovorio i na pitanje da li milis da njihov apel, odnosno pritisak iz EU, može da utiče na promenu spoljne politike Srbije, napominjući da nije riječ o ucjeni upućenoj zvaničnom Beogradu.
“Kao što vidite i neutralne zemlje, poput Švedske, Finske, pa čak i Švajcarske, koja nije članica EU, imaju vrlo jasan stav vezano za Putinovu agresiju i uvele su sankcije kao da su dio naše zajednice. Srbija ima svu slobodu oko toga kakvu će spoljnu politiku da vodi, nema nikakvih ucjena ili utimatuma s naše strane. Međutim, ako zemlja, koja pregovara za članstvo u EU nije u stanju da slijedi naše zajedničke vrednosti i temeljne politike u ovim sudbonosnim vremenima, onda se sa naše strane postavlja sasvim legitimno pitanje zašto pregovarati o članstvu, čemu sva finansijska pomoć ako zemlja kandidatkinja ne iskazuje dovoljan stepen solidarnosti”, upozorava on.
Grošelj je odgovorio i na to kakvu reakciju očekuje od Evropske komisije, ali se osvrnuo i na komentar da bi ovakva inicijativa mogla da produbi evroskeptizicam u Srbiji.
“Mi smo tražili od Komisije da još jednom pozove Srbiju i njeno rukovodstvo da se izjasne oko ovog pitanja. Naš apel je da se privrememo zamrznu pregovori o članstvu i pretpristupna finansijska pomoć, ukoliko su Srbiji važnije veze sa Putinom od pridruživanja EU. Svjestan sam da to može prouzrokovati i čak poslužiti medijima, koje kontroliše vladajuća stranka u Srbiji, za podsticanje evroskepticizma. Ipak, vrijeme malih političkih igara je prošlo i sve je u sjenci događaja u Ukrajini. Znam da je Srbija podržala rezoluciju Generalne skupštine UN, ali to je uradilo i još 141 zemlja, od kojih većina nema status kandidata za članstvo u EU. Zato mi očekujemo od Srbije veći stepen solidarnosti”, zaključuje Grošelj.
Nisam protiv proširenja EU na Zapadni Balkan
Grošelj ističe da je oduvjek bio zagovornik za proširenje EU na Zapadni Balkan, ali da smatra da proces proširenja ne može biti baziran samo na finansijskim i drugim materijalnim benefitima.
“Ono mora da se bazira na vladavini prava, kao što istakao i Evropski sud pravde u slučaju Mađarske i Poljske, kojima je pristupnost evropskih fondova uslovljen vladavinom prava. EU je bazirana na zajedničkim vrednostima i na Srbiji je da konkretno i nedvosmisleno odluči da li želi da bude dio EU, unije naprednog, modernog i otvorenog društva ili želi da bude dio kluba pet zemalja koje su glasale protiv rezolucije u GS UN. Smatram da je odbar veoma jednostavan, ali da tu odluku mora da donese rukovodstvo Srbije, ali i i srpsko društvo”, smatra Grošelj.
